Saveti

Još jula meseca u Rusiji je posle pojave ptičijeg gripa započelo masovno uništavanje živine, posle otkrića prvih slučajeva gripa prouzrokovanog virusom H5N1. Zvanično je saopšteno da je zahvaćeno ptičijem gripom ukupno šest regiona u Sibiru. Prema mišljenju stručnjaka grip je u Sibir dospeo putem ptica selica iz graničnih područja prema Kini.
Početkom oktobra veterinarska služba Rusije započela je uništavanje 450000 živine u jednom uzgajalištu živine u Kurganu. U tom regionu na zapadu Sibira živina iz dva sela zaražena je virusom ptičijeg gripa, a u 19 drugih zavedena je kontrola. Zaraza se širi ka istoku Sibira. Tokom vremena primećena su uginuća ptica u divljoj prirodi u Mongoliji i na Tibetu. U oktobru su zabeleženi slučajevi ptičijeg gripa u Rumuniji, Turskoj i Grčkoj. Nigde još nije registrovan nijedan slučaj oboljenja od gripa virusom H5N1 kod ljudi, odnosno pojava gripa kod ljudi prouzrokovanom novim virusom nakon infekcije virusom H5N1.

O ptičijem gripu postoje sledeće informacije:

1. Svetska zdravstvena organizacija (www.who.ch) u svome Biltenu broj 34, od 13. oktobra 2005. objavljuje:

• Testovi koje je obavila Svetska organizacija za zdravlje životinja (OIE) potvrdili su prisustvo virusa H5N1, visoke patogenosti među domaćim pticama u Turskoj,
• laboratorijska istraživanja uzroka nedavnih uginuća među živinom u Rumuniji otkrila su prisustvo virusa H5, uzročnika ptičijeg gripa. Nastavljena su istraživanja radi utvrđivanja njegovog porekla i visine njegove patogenosti.
• širenje virusa H5N1u novim regionima sveta je glavna briga zbog mogućnosti da se proizvedu novi humani virusi prouzorkovači gripa.
• Ipak, svi raspoloživi podaci pokazuju da se taj virus ne širi lako sa ptica na ljude.
• U zemljama koje su pod nadzorom u vezi pojave ptičijeg gripa (nije Srbija) preporučuju se izvesne mere predostrožnosti, posebno u vezi sa klanjem živine i to mere koje se odnose na pojave groznice i infekcija disajnih organa kod ljudi koji rade na tim poslovima. Pomenuti znaci oboljenja kod uzgajivača živine prouzrokovanih virusom H5N1 ne razlikuju se od uobičajenih infekcija disajnih organa koje mogu biti razlog pogrešne uzbune.
• Novo upozorenje Svetske zdravstvene organizacije u vezi moguće pandemije ptičijeg gripa među ljudima odnosi se na pojavu zaražavanja ljudi virusom H5N1: virus se ne prenosi lako sa jedne osobe na drugu.
• Svetska zdravstvena organizacija preporučuje putnicama koji se vraćaju iz zemalja gde se širi zaraza sa virusom visoke patogenosti H5N1 među živinom da izbegavaju pijace gde se prodaju žive ptice i mesta gde se živina gaji,
• preporučuje se stanovništvu zemalja koje se ugrožene, imajući u vidu da se najveći broj virusa izlučuje izmetom, da izbegava kontakt sa divljim pticama i pticama selicama,
• prihvaćen je stav da je glavni put prenosa za čoveka direktan kontakt sa zaraženom živinom ili sa tlom i predmetima zaprljanim izmetom živine. Najveći rizik od zaražavanja postoji prilikom klanja živine, čupanja i perušanja, sečenja i pripremanja živinskog mesa za jelo u kuhinji. Nijedan dokaz do ovog trenutka ne postoji koji bi govorio u prilog tome da živina i proizvodi od nje koji su dobro kuvani i pečeni predstavljaju izvor zaraze.

2. Vlada Srbije, 17. oktobar 2005. godine

• ministarstvo zdravlja Srbije formiralo je Radnu grupu eksperata koju predvodi dr Predrag Kon, epidemiolog, sa ciljem da motiviše sve institucije i ministarstva da sprovode aktivnosti iz Plana za sprečavanje i suzbijanje pandemije ptičijeg girpa,
• pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede postoji Centar za praćenje i kontrolu ptičijeg gripa koji će za Radnu grupu eksperata obezbeđivati podatke o kretanju zaraze sa terena,
• Radnu grupu eksperata čine dr Nevenka Žakula, dr Veljko Đergović i dr Nada Milić, iz Beograda, dr Vladan Petrović iz Novog Sada i dr Branislav Todorović iz Niša, epidemiolozi, dr Milorad Popović, infektolog, dr Jasmina Nedeljković virusolog, Gordana Stepić, pravnik i Mirjana Bojović-Klašnja, novinar
• u svakom okrugu formirane su mobilne ekipe Republičke veterinarske inspekcije,
• informacije o pojavi ptičijeg gripa moguće je dobiti na telefon 011/ 214-53-95,
• Veterinarski specijalistički institut u Kraljevu (036/316-31-60) i Naučni institut za veterinarstvo Srbije iz Beograda (011/285-10-96) baviće se laboratorijskom dijagnostikom ptičijeg gripa za celu Srbiju.

3. Le Monde, 17. oktobar 2005. godine

• Francuski "Le Monde" objavio je 17. oktobra 2005, da je grčko ministarstvo poljoprivrede izvestilo o pojavi prvog slučaja ptičijeg gripa u Grčkoj. Virus je otkriven kod ćurana u jednom jatu od dvadesetak ćuraka, sa jednog ostrva u Egeju, na istoku zemlje, blizu Turske. U jednoj laboratoriju u Atini, otkriveno je prisustvo virusa ptičijeg gripa H5N1. Dalja istraživanja se sprovode da bi se utvrdilo da li je virus patogen za čoveka. Radi se o pojavi prvog slučaja ptičijeg gripa u Evropskoj uniji.

Meningitis je zapaljenje moždanih ovojnica (moždanica).

KAKO DOLAZI DO ZAPALJENJA?

Do zapaljenja dolazi kada mikroorganizam - uzročnik ove bolesti stigne do moždanih ovojnica i tada kreće da se razmnožava. Ova bolest se znatno razlikuje od zapaljenja mozga - encefalitisa koja je znatno teža bolest do koje dolazi po prodoru bakterija ili čak parazita, u fino moždano tkivo gde se zapaljenje dešava.

ŠTA SU TO MOŽDANE OVOJNICE?

Meninge ili moždanice (moždane ovojnice) su fini prekrivači mozga i kičmene moždine. One obavijaju najsloženije tkivo organizma koji čini centralni nervni sistem. Tvrda moždana opna se nalazi odmah ispod kosti lobanje i delom kičme, dok meka moždanica naleže na nervno tkivo.
Sve se to "kupa" u jednom potpuno sterilnom rastvoru koji se zove cerebro-spinalna tečnost ili likvor.
Dakle, mozak i kičmena moždina su "potopljene" u likvor koji "teče" između dva lista moždane opne.

KOJI SU UZROCI ZAPALJENJA MOŽDANICA KOD DECE?

Najčešći prouzrokovači meningitisa su bakterije i virusi.

• Od mnoštva bakterija, jedna od najčešćih je meningokoka (N. meningitidis) koja je upravo dobila ime po nezgodnoj osobini da se "uvali" u moždanice i tamo napravi zapaljenje.
• Druga je ona koja spada u familiju streptokoka (S. pneumoniae), koja pored pluća može stići i do moždanih opni i time izazvati teže forme meningitisa.
• Hemofilus influence (H. influenzae) je takođe veoma čest prouzrokovač meningitisa i drugih teških infekcije tipa zapaljenje grkljana, zapaljenje uha, pluća.
• Postoji i mnogo drugih bakterija koje su u stanju da prouzrokuju meningitis (Stafilokoke, Listerija, crevne bakterije, Kohov bacil...).
• Virusi su takođe često izazivači meningitisa. Prevashodno se radi o letnjim virusima koji često uzrokuju infekcije disajnih organa i organa za varenje pa se nazivaju enterovirusi.

Meningokoka (N. meningitidis)	Streptokoka (S. pneumoniae)

KAKO VIRUSI I BAKTERIJE STIŽU DO MOŽDANICA?

Bakterije se prvo nasele u gornjim disajnim putevima, pa se postepeno šire do moždanih opni. Kod novorođenčadi do infekcija dolazi i preko porođajnog kanala, pa bakterije lako prodiru do novorodjenčeta (bakterije se prvo nasele u usnoj duplji, gornjim respiratornim putevima, pa se postepeno šire do moždanih opni). Treba naglasiti da većina beba koja ima sepsu (bakterijsku infekciju krvi, koja je zapravo infekcija celog organizma) ima i meningitis.
Ređe, bakterije stižu nekim drugim putem, npr. kao kod dece koja imaju izuzetno loš imunološki (odbrambeni) sistem.
Većina virusa, koji prouzrokuju meningitis stiže preko disajnih organa ili organa za varenje. Prljave ruke i zagađena voda su najčešći načini dolaska virusa u organizam.

Hemofilus influence (H. influenzae)	Hemofilus influence (H. influenzae)

HAEMOPHILUS INFLUENZAE TIP B (HIB) OBOLJENJE

Haemophilus influenzae tip B (HIB) je do skora bio najčešći uzročnik bakterijskih infekcija u male dece. HIB izaziva različita oboljenja, kao što je meningitis, zapaljenje uha, grkljana, pluća. Međutim, postoji vakcina, pa vrlo mali broj dece oboleva.

KO MOŽE DA DOBIJE HIB?

HIB se najčešće javlja kod dece uzrasta od 3 meseca do 3 godine. Kod dece starije od 5 godina se ne javlja.

KAKO SE HIB PRENOSI?

HIb se prenosi preko kapljica iz nosa i grla inficiranih osoba. Ljudi mogu biti nosioci HIB-a, prenose ga drugima a da sami nisu bolesni.

KOJI SU SIMPTOMI HIB OBOLJENJA?

Simptomi (znaci) bolesti zavise od dela tela koji je napadnut bakterijom. Temperatura se javlja u svakom obliku bolesti.
Simptomi meningitisa su:

• ukočen vrat,
• glavobolja,
• povraćanje,
• fotofobija.

Simptomi upale pluća su:

• ubrzano disanje,
• kašalj.

Kod upale grkljana disanje je:

• otežano i čujno,
• promuklo, kao lavež psa.

KADA SE JAVLJAJU PRVI SIMPTOMI BOLESTI?

Simptomi bolesti se javljaju u periodu kraćem od 10 dana posle izlaganja bakteriji, odnosno posle 2-4 dana.

KOLIKO DUGO JE OSOBA KOJA IMA HIB OBOLJENJE ZARAZNA?

Ovaj period je različit. Posle uzimanja antibiotika u toku jednog do dva dana, obolela osoba ne može prenositi oboljenje.

DA LI OSOBA POSTAJE IMUNA AKO JE JEDNOM IMALA HIB OBOLJENJE?

Deca koja obole od HIB-a pre nego napune godinu dana nisu imuna na ovo oboljenje i trebalo bi da prime vakcinu. Posle druge godine postoji određeni prirodni imunitet na ovo oboljenje.

KAKO SE LEČI HIB?

HUB oboljenje se leči antibioticima - Ampicilin ili Hloramfenikol, koje odredi lekar.

ŠTA TREBA UČINITI AKO JE DETE BILO U KONTAKTU SA DRUGIM DETETOM KOJE JE IMALO HIB OBOLJENJE?

Članovi porodice, druga deca u dečijim ustanovama i deca mlađa od 5 godina koja nisu primila vakcinu, a nedavno su bila u kontaktu sa zaraženim detetom, treba da se jave svom lekaru koji će odrediti terapiju.

ŠTA UČINITI DA SE SPREČI ŠIRENJE HIB OBOLJENJA?

Trenutno postoji nekoliko vakcina za koje postoji dozvola od U.S. Food and Drug Administration (Državna uprava za hranu i lekove SAD-a). Američki Institut za Pedijatriju (AAP) i Savetodavni Komitet za primenu imunizacije (ACIP) preporučuju da sva deca prime HIB vakcinu počevši od 2. meseca života. Ista preporuka je i u našoj zemlji.

Vakcina HIB postoji i primenjuje se u Zaječaru.

Kod dece i adolescenata GOJAZNOST se definiše kao porast telesne mase iznad 
arbitrarno utvrđene vrednosti, koja uzima u obzir pol, hronološki uzrast i telesnu visinu ispitanika, a koji je uslovljen prekomernim sadržajem masti u organizmu.

Zašto nastaje gojaznost?

Gojaznost nastaje kada je kalorijski unos veći od energetskih potreba u dužem vremenskom periodu bez adekvatnog utroška energije. Tada se višak kalorija skladišti u organizmu u vidu energetske rezerve (glikogen, masti) i troši u slučaju povećanih potreba organizma ili ako organizam gladuje. Jasno je, dakle, da do gojaznosti neće doći ako postoji ravnoteža između unosa hrane i energetske potrošnje.

Gojaznost kod dece i adolescenata

• Klinički utisak zasnovan na proceni rasporeda i razvijenosti potkožnog masnog tkiva.
• Indeks telesne mase (BMI)>P85
  - Osobe u riziku da razviju gojaznost !
• Indeks telesne mase (BMI)>P97
  - Gojazne osobe !

Formula za proračun gojaznosti:

 Šta je BMI?

BMI (Body Mass Index)- je odnos između težine i visine koji se koristi za procenu uticaja gojaznosti kao faktora rizika na zdravlje. To je matematička formula koja korelira sa telesnim mastima kod odraslih osoba, a izračunava se kao težina u kilogramima podeljena sa telesnom visinom u metrima na kvadrat. 
BMI=TT (kg) / [TV (m)]², gde su: TT=telesna težina; TV=telesna visina.

Prilažemo i tabele za jednostavno očitavanje BMI. (BMI-tables.pdf)

Faktori rizika za nastanak gojaznosti

• Gojaznost u detinjstvu nastaje međudejstvom genetskih, bioloških, psiholoških, sociokulturoloških i činioca okoline.
• Genetski je uslovljena diferencijacija kompleksa hormona i neurotransmitera koji regulišu osećaj sitosti, gladi, lipogenezu i lipolizu kao i rast i razvoj reproduktivne funkcije.

Faktori rizika za nastanak gojaznosti

• “Gojaznost u porodici”
  - Povećana porođajna težina, dijabetes majke i gojaznost u porodici su činioci koji zajedno sa činiocima sredine određuju vrstu i stepen gojaznosti.
• Kod mlađe dece ako je jedan roditelj gojazan šansa da će biti gojazni u odrasloj dobi je tri puta veća, a ako su oba roditelja gojazna 10 puta veća nego kod dece čiji roditelji nisu gojazni.
• Do treće godine života gojaznost roditelja više predviđa gojaznost u odrasloj dobi od same aktuelne težine deteta.
• Rani period u detinjstvu je kritičan za razvoj gojaznosti. Dužina dojenja je obrnuto povezana sa rizikom za gojaznost u kasnijem detinjstvu.
• Ulaganje u pravilnu ishranu u detinjstvu, kao što je veći unos proteina ima kasnije pozitivne efekte po zdravlje.
• Adolescencija je drugi period povećane sklonosti ka razvoju gojaznosti.

Faktori sredine koji doprinose razvoju gojaznosti su mnogostruki

• nizak socioekonomski status
• gojaznost majke
• sedaterni način života (u SAD 25 % dece gleda televizijski program više od 4 sata dnevno)
• Smanjena fizička aktivnost (u SAD samo 20% dece je 2-5x nedeljno fizički aktivna).

Posledice gojaznosti po zdravlje

Gojaznost je udružena sa zdravstvenim problemima u pedijatrijskom uzrastu i važan je činilac rizika za mnoga oboljenja i smrtnost u odrasloj dobi.

Zdravstveni problemi koji se kasnije javljaju kod gojazne dece i adolescenata

• A. Kardiovaskularni sistem
  -hiperholesterolemija i dislipidemija
  -hipertenzija
• B. Endokrini sistem
  -hiperinsulinizam
  -insulinska rezistencija-smanjena tolerancija glukoze
  -tip 2 dijabetes melitusa
  -neredovnost menstruacija
• C. Mentalno zdravlje(depresija)
• D. Respiratorni sistem (astma)
• E. Ortopedski problemi (genu varum)
• F. Gastrointestinalni (nealkoholni steatohepatitis)

Distribucija masti

Iako je ukupna količina masti u telu značajan parametar za procenu zdravstvenog rizika, raspored (distribucija) masti je, takođe, značajan parametar, čak nezavisan.
Razlikujemo dva tipa rasporeda (distribucije) masti:

1. "Apple shape"-jabuka-androidni tip gojaznosti-upper distribution-gornja distribucija. Adipozno tkivo je koncentrisano oko trbuha i u gornjim partijama tela. Ovaj tip gojaznosti nosi povećan rizik za hipertenziju, dijabet tip II, srčana oboljenja i izvesne forme karcinoma.
2. "Pear shape"-kruska- ginoidni tip gojaznosti -lower distribution- donja distribucija. Adipozno tkivo se koncentriše oko bokova, kukova i butina. Češći je kod gojaznih žena.

Kako se određuje zdravstveni rizik na osnovu Body Mass Index-a?

*Komorbiditet je stanje udruženo sa gojaznošću koje se pogoršava sa povećanjem BMI, a često poboljšava ukoliko se gojaznost uspešno tretira.

Kada je procena zdravstvenog rizika adekvatna?

BMI se koristi za procenu zdravstvenog rizika kod odraslih osoba. Ne zavisi od pola i uzrasta jer ima širok dijapazon primene (od 19 do 70 godina).

Prisustvo jednog ili više komorbidnih stanja povećava zdravstveni rizik vezan samo za BMI.

Komorbiditet vezan za gojaznost:

• Hipertenzija
• Kardiovaskularne bolesti
• Dislipidemija
• Tip II dijabetes
• Sleep apnea
• Osteoartritis
• Sterilitet

Druga patološka stanja:

• idiopatska intrakranijalna hipertenzija
• proširene vene donjih ekstremiteta
• gastroezofagealni refluks
• urinarna stres inkontinencija

Distribucija masti može se proceniti merenjem:
Obim kuk-struk (WHR-Waste to Hip Ratio), tj. krojačkim santimetrom izmeri se obim struka i deljenjem sa obimom kuka u cm.

Obim kuk-struk (WHR-Waste to Hip Ratio)

Ovaj odnos je značajan indikator distribucije masti, naročito abdominalne masti i dobar indikator za procenu zdravstvenog rizika. Vrednosti do 1 za muškarce i do 0.8 za žene su donje granične vrednosti. Vrednosti preko pomenutih nose rizik za obolevanje, nezavisno, ali i udruženo sa gojaznošću.

Obim struka

• Merenje obima struka je drugi način da se proceni distribucija masnog tkiva.
• On je adekvatan indikator intraabdominalnih masti kao i zdravstvenog rizika. Zapaženo je da osobe (muškog pola) koje imaju obim struka preko 94 cm imaju povećan rizik, a preko 102 cm jako povećan rizik za obolevanje. Osobe (ženskog pola) koje imaju obim struka preko 80 cm imaju povećan rizik, a preko 88 cm imaju jako povećan rizik za obolevanje.
• Visok odnos abdominalnog masnog tkiva udružen je sa hipertenzijom, smanjenom tolerancijom na glukozu, hiperinsulinemijom i dislipidemijom (aterogeni plazma lipid profil-najčešće povišeni trigliceridi, a smanjen HDL). Ovi simptomi se označavaju danas kao sindrom X. Izvesne forme karcinoma su zapažene kod ovih pacijenata, kao i srčana oboljenja.
• Visok odnos abdominalnog masnog tkiva udružen je sa hipertenzijom, smanjenom tolerancijom na glukozu, hiperinsulinemijom i dislipidemijom (aterogeni plazma lipid profil-najčešće povišeni trigliceridi, a smanjen HDL). Ovi simptomi se označavaju danas kao sindrom X. Izvesne forme karcinoma su zapažene kod ovih pacijenata, kao i srčana oboljenja.

Učestalost gojaznosti kod dece

• Učestalost gojazne dece i adolescenata u poslednje dve decenije udvostručena je u SAD
• Najnovija istraživanja govore o učestalosti gojaznosti od 15,3% 
  (u uzrastu 6.-11.godine) i 15,5% (u uzrastu12.-19. godine)
• Povećana je učestalost gojazne dece mlađe od 5 godina.

(Pediatrics, 2003. godine)

Uzroci porasta gojaznosti u savremenom svetu

• Sekularni trend porasta telesne mase
• Uslovi života
  - češća u nižim socioekonomskim slojevima u razvijenim zemljama
• Genetski činioci ?
  - oba roditelja gojazna (gojazno 80% dece)
  - jedan roditelj gojazan (gojazno 50% dece)

Gojaznost – ciljevi terapije:

• Korekcija načina ishrane i povećanje fizičke aktivnosti, a ne dostizanje “idealne“ telesne mase
• Redukcija telesne mase
  - kod devojaka koje su završile rastenje
  - postojanje sekundarnih komplikacija
• Održavanje telesne mase
  - kod devojaka koje još rastu
  - kod svih dečaka u periodu brzog rastenja

Gojaznost - osnovni principi terapija

• Ishrana:
  - metodične, postepene i dugoročne izmene u ishrani, a ne ponavljanje kratkoročne „stroge dijete“
  - uravnotežena hipokalorijska ishrana
• Fizička aktivnost
• Psihološka potpora

Zdravo hranjenje podrazumeva rukovođenje principima pravilne ishrane, odnosno pridržavanje pravila koje nam daje nutritivna piramida: Bazu piramide čine razne vrste žita, proizvodi od žita i brašna. Ova grupa namirnica treba da obezbedi 40 % od ukupne energetske vrednosti namirnica. Pri izboru namirnica prednost dati crnom hlebu i proizvodima od crnog brašna kako bi se povećao unos biljnih vlakana. Smanjiti unos testenina. Nešto uži deo piramide čine povrće i voće koji treba da obezbede oko 35 % od ukupne energetske vrednosti. Od toga na voće otpada 17 % energije, a na povrće 18 %. Pri odabiru namirnica voditi računa da je češće zastupljeno sočno voće i povrće, a u mnogo manjoj količini voće bogato mastima (lešnici, bademi, orasi) i skrobno povrće (krompir); Još uži deo piramide čine meso i proizvodi od mesa, mleko i mlečni proizvodi. Svaka od ovih grupa namirnica treba da je zastupljena sa po 10 %. Prednost uvek dati mršavim vrstama mesa (belo živinsko meso, teletina, riba, junetina). Odabirati obrano mleko i mlečne proizvode sa manjim procentom masti; Najuži deo piramide predstavljaju masti, ulja i šećeri. Njih treba jesti u najmanjim količinama koje ce obezbediti 5 % ukupnog energetskog unosa.

PRAKTIČNI SAVETI

• Voditi računa o pripremi hrane (kuvanje, pečenje na teflonu, roštilju, uz minimalnu količinu masnoće, izbegavati pohovanje, prženje); Ukupnu količinu hrane rasporediti na više obroka tako da razmak ne bude veći od 5 niti manji od 3 h. Najbolje je da postoje 3 glavna obroka i dve užine; Ograničiti unos soli samo na pripremu hrane, ne dosoljavati gotovo jelo, salate; Obratiti se stručnjaku za pravilnu ishranu koji će vam dati stručna i praktična uputstva o zdravom hranjenju, odrediti BMI koji će pacijent održavati (uzimajući u obzir eventualni komorbiditet).
• Kreirati ravnotežu između unetih i potrošenih kalorija kroz fizičku aktivnost; nastojati da promenite loše navike u ponašanju vezanih za ishranu.

Preporuke za prevenciju gojaznosti kod dece

1. Prevalenca gojaznosti u pedijatriji je povećana, jasno je povezana sa određenim oboljenjima i brzo se povećava
2. Prevencija gojaznosti je kritično određena posledicama po zdravlje u odraslom dobu
3. Prepoznavanje genetskih, faktora sredine ili kombinacije faktora rizika za gojaznost kod dece
4. Rano prepoznavanje pojave gojaznosti na osnovu procene BMI
5. Edukacija porodice da prepozna važnost fizičke aktivnosti i pravilne ishrane za zdravlje njihove dece
6. Prepoznavanje značaja promena u količini unete hrane
7. Promocija redovne fizičke aktivnosti od strane porodice, škole i medija.
8. Optimalna prevencija je kombinacija dijete i fizičke aktivnosti

VIZIJA ZDRAVLJA

• Identifikacija porodica sa rizikom na osnovu porodične anamneze porođajne težine deteta ili socioekonomskih činilaca
• Određivanje indeksa telesne mase (BMI) jednom godišnje za svu decu i adolescente
• Podrška i promocija dojenja.
• Edukacija roditelja da promovišu zdrav način ishrane.
• Ograničavanje gledanja televizije i video igara na 2 h dnevno
• Prepoznavanje i praćenje oboljenja koja su udružena sa gojaznošću.

HUMANO MLEKO ILI MLEKO MAJKE JE UVEK NAJBOLJA I NEZAMENLJIVA HRANA ZA ODOJČE U PRVA 4-6 MESECI ŽIVOTA.

PRIRODNA ISHRANA

Prirodna ishrana je ishrana na grudima majke, odnosno ishrana majčinim mlekom. Prirodna ishrana je optimalna hrana za odojče.

RAZLOZI U PRILOG DOJENJU

1. Biohemijski sastav majčinog mleka je prilagođen potrebama novorođenčeta,
2. Optimalna svarljivost majčinog mleka,
3. Zaštita deteta od infekcije,
4. Prevencija alergije,
5. Podsticanje emotivne veze između majke i deteta,
6. Najjeftinija ishrana.

SASTAV MAJČINOG ILI HUMANOG MLEKA

Humano mleko prolazi kroz tri faze laktacije - kolostrum, prelazno mleko, zrelo mleko. Svako od njih ima svoje osobenosti.

KOLOSTRUM - se luči u trudnoći, a završava lučenje u prvih 5 dana nakon porođaja. Izgled kolostruma se menja od guste, viskozne, bledo-žute tečnosti u trudnoći do žute tečnosti posle porođaja. I količina se menja, u trudnoći je mala, a povećava se nakon porođaja. Sadržaj proteina u kolostrumu je veći nego u zrelom mleku. Količina masti je promenljiva. Koncentracija laktoze (mlečnog šećera) je mala prvog dana po rođenju, ali kasnije ubrzano raste. Vrednosti minerala (natrijum, kalijum) su visoke na rođenju, a kasnije se smanjuju. U kolostrumu se nalazi veća količina vitamina, posebno vitamina A i karotena što daje žutu boju. U kolostrumu je naročito visok sadržaj komponentni imunološkog sistema.

PRELAZNO MLEKO - luči se 15 dana. Prelazno mleko ima više nutritivnih elemenata (masti, laktoza). Pri kraju prvog meseca od porođaja nastaje zrelo mleko.

ZRELO MLEKO - je neprovidna bela tečnost sa primesama žute boje (od karotena) i plavičaste (od vitamina B2) boje. U zrelom mleku se nalazi preko stotinu različitih sastojaka.

SASTAV KOLOSTRUMA, ZRELOG MAJČINOG MLEKA I KRAVLJEG MLEKA:

ULOGA HUMANOG MLEKA - humano mleko ima brojna svojstva i značajne prednosti. A to su:

1. Nutritivna svojstva- humano mleko zadovoljava nutritivne potrebe odojčeta u prva 4- 6. meseci života, osim u vitaminu D i gvožđu. Energetska vrednost mleka je oko 280 kJ/100 ml. Količina izlučenog mleka je 600 do 850 ml/dan.
2. Antiinfektivna svojstva- odojčad na prirodnoj ishrani retko obolevaju od različitih infekcija, posebno infekcija digestivnog i respiratornog trakta. U humanom mleku se nalaze antibakterijska i antivirusna antitela.
3. Antialergijska svojstva- humano mleko ne sadrži sastojke koji su odgovorni za nastanak alergije.
4. Ostala svojstva- Dojenje intenzivno zadovoljava majku i dete na psihološkom i emocionalnom planu. Za dete je sve zadovoljstvo, a za majku sigurnost. Humano mleko je uvek sterilno, uvek pripremljeno za podoj, a sa ekonomske strane najjeftinije.

Brojne hemijske materije prelaze humanim mlekom u organizam odojčeta dok sisa i deluju negativno na organizam deteta. Upotreba alkohola i pušenje je kod doilja potpuno zabranjeno.
Lekovi koji su kontraindikovani u toku dojenja - analgetici, antikoagulansi, hormoni, neki antibiotici (tetraciklini, hloramfenikol, baktrim), citostatici, antituberkulotici.
Majka doilja pravilnom ishranom i zdravim životom obezbeđuje svom detetu najbolju hranu u prva 4-6 meseca života. Želja majke da doji svoje odojče je važan faktor za sekreciju mleka.
Razumevanje porodice i psihički mir takođe utiču povoljno na sekreciju mleka i uspešno dojenje.

ŠTA JE NORMALNA TEMPERATURA?

Telesna temperatura semenja u toku dana. Najniža je rano ujutru, između 4 i 6 h, a najviša rano uveče između 6 i 8 h. Centar za termoregulaciju se nalazi u mozgu (hipotalamus) i njegova osnovna uloga je da održi stalnost temperature od 36,1-37,2°C. Termoregulacioni centri u novorođenčadi, odojčadi i male dece su nedovoljno razvijeni, pa previše odeće ili pretopla soba dovode do porasta telesne temperature. 

Fiziološko kolebanje telesne temperature iznosi i preko ±1ºC u toku dana. U toku intenzivnog mišićnog rada temperatura poraste i za 2ºC.

VISOKA TEMPERATURA

Visoka temperatura znači da je telesna temperatura viša od normalne. Temperatura potiče od grčke reči "termo" (toplota) ili latinske reči "foveo" ( toplota). Febrilnost je stanje u kome organizam ima povišenu temperaturu preko 37,8 do 38,2°C.

VISOKA FERBILNOST označava temperaturu preko 39°C, a HIPERPIREKSIJA je temperatura preko 41°C.

Visoka temperatura pomaže detetu da se bori sa bolestima. Dete koje ima virusnu ili neku drugu infekciju često ima visoku temperaturu. Dete koje ima temperaturu preko 38°C znači da je u infekciji. Deca često imaju temperaturu dan posle primene Di-Te-Per vakcine ili 7-10 dana posle MMR vakcine.

KAKO MERITI TEMPERATURU?

U našoj sredini se preporučuje aksilarno merenje temperature lekarskim termometrom.	Odojčetu koje nema dijareju (proliv) temperatura se može meriti i rektalno
Takođe na zapadu merenje temperature se vrši i u ušnom kanalu.	Na zapadu je uobičajeno merenje temperature u ustima.

Temperatura se meri 3 minuta. Nije pouzdano i ne preporučuje se stavljanje dlana na čelo deteta za procenu temperature. 

KADA MERITI TEMPERATURU?

Temperatura se meri pre obroka (na prazan želudac), u deteta koje je prethodno mirovalo. U toku dana meriti temperaturu 2-3 puta. Dete ne treba buditi radi merenja temperature.

LEČENJE TEMPERATURE

Povišena temperatura nije bolest, ona je samo znak bolesti. Lečenje osnovne bolesti dovodi do normalizovanja temperature. Za lečenje febrilnosti najvažnije su tzv. opšte mere:

1. HIDRACIJA - ako dete nije dehidrirasano, regulaciju unosa tečnosti u visoko febrilnog deteta treba ostaviti njemu samom. Dete treba često nuditi, ali ga ne prisiljavati da uzima tečnost.
2. DIJETA - febrilno dete je slabog apetita i ne treba ga prisiljavati da jede. Gubitak apetita obično traje 3-4 dana i nije alarmantan znak. poželjno je davati hranu bogatu ugljenim-hidratima (prepečen hleb, zaslađene napitke, voće). lekari sa engleskog područja preporučuju sladoled.
3. ODEVANJE - prilagoditi detetovom osećaju udobnosti. Što manje odeće da bi se odavanje toplote sa kože nesmetano odvijalo. Pretopljavanje febrilnog deteta može lako dovesti do hipertermije.
4. FIZIČKA AKTIVNOST - dete treba da miruje zato što prevelika aktivnost pojačava stvaranje toplote.
5. SNIŽAVANJE TEMPERATURE - primenom lekova i fizičkim metodama.
   a - Lekovi za snižavanje temperature u dece su febricet i u većeg deteta Brufen. Ovi lekovi se primenjuju u dece sa temperaturom preko 38,5°C. ne treba nastojati da se temperatura snizi ispod 37°C.
   b - Fizičke metode su kupanje deteta u mlakoj vodi. "Frikcije" (trljanje) alkoholom i ledenom vodom se ne preporučuju jer dovode do periferne vazokonstrikcije (sužavanje krvnih sudova) koja ometa odavanje toplote. Alkohol i ledena voda su neprijatni i mogu dovesti do kolapsa u male dece. Zabeleženo je trovanje alkoholnim parama u odojčadi. Fizičke metode je najbolje primeniti oko pola sata posle antipiretika.

TEMPERATURNA FOBIJA

U našoj sredini postoji veliki strah od povišene temperature, kao i zdravstvena neprosvećenost roditelja. Antipiretici (lekovi za snižavanje temperature) se mogu dobiti i bez recepta pa je njihova primena nekada neracionalna i velika opasnost za decu.

ZAKLJUČAK

Povišena temperatura je znak bolesti. Pravilan odnos prema povišenoj temperaturi pomoći će da se ovaj znak bolje koristi u dijagnozi, praćenju toka bolesti i efekta lečenja bolesti koja je dovela do febrilnosti. Naučna saznanja govore da treba menjati rasprostranjen agresivan tretman povišene temperature i smanjenje upotrebe antipiretika.

POVIŠENA TEMPERATURA MOŽE BITI PRIJATELJ,
A ANTIPIRETIK NERACIONALNO PRIMENJEN NEPRIJATELJ DETETU.