Gojaznost kod mladih

Distribucija masti može se proceniti merenjem:
Obim kuk-struk (WHR-Waste to Hip Ratio), tj. krojačkim santimetrom izmeri se obim struka i deljenjem sa obimom kuka u cm.

Obim kuk-struk (WHR-Waste to Hip Ratio)

Ovaj odnos je značajan indikator distribucije masti, naročito abdominalne masti i dobar indikator za procenu zdravstvenog rizika. Vrednosti do 1 za muškarce i do 0.8 za žene su donje granične vrednosti. Vrednosti preko pomenutih nose rizik za obolevanje, nezavisno, ali i udruženo sa gojaznošću.

Obim struka

• Merenje obima struka je drugi način da se proceni distribucija masnog tkiva.
• On je adekvatan indikator intraabdominalnih masti kao i zdravstvenog rizika. Zapaženo je da osobe (muškog pola) koje imaju obim struka preko 94 cm imaju povećan rizik, a preko 102 cm jako povećan rizik za obolevanje. Osobe (ženskog pola) koje imaju obim struka preko 80 cm imaju povećan rizik, a preko 88 cm imaju jako povećan rizik za obolevanje.
• Visok odnos abdominalnog masnog tkiva udružen je sa hipertenzijom, smanjenom tolerancijom na glukozu, hiperinsulinemijom i dislipidemijom (aterogeni plazma lipid profil-najčešće povišeni trigliceridi, a smanjen HDL). Ovi simptomi se označavaju danas kao sindrom X. Izvesne forme karcinoma su zapažene kod ovih pacijenata, kao i srčana oboljenja.
• Visok odnos abdominalnog masnog tkiva udružen je sa hipertenzijom, smanjenom tolerancijom na glukozu, hiperinsulinemijom i dislipidemijom (aterogeni plazma lipid profil-najčešće povišeni trigliceridi, a smanjen HDL). Ovi simptomi se označavaju danas kao sindrom X. Izvesne forme karcinoma su zapažene kod ovih pacijenata, kao i srčana oboljenja.

Učestalost gojaznosti kod dece

• Učestalost gojazne dece i adolescenata u poslednje dve decenije udvostručena je u SAD
• Najnovija istraživanja govore o učestalosti gojaznosti od 15,3% 
  (u uzrastu 6.-11.godine) i 15,5% (u uzrastu12.-19. godine)
• Povećana je učestalost gojazne dece mlađe od 5 godina.

(Pediatrics, 2003. godine)

Uzroci porasta gojaznosti u savremenom svetu

• Sekularni trend porasta telesne mase
• Uslovi života
  - češća u nižim socioekonomskim slojevima u razvijenim zemljama
• Genetski činioci ?
  - oba roditelja gojazna (gojazno 80% dece)
  - jedan roditelj gojazan (gojazno 50% dece)

Gojaznost – ciljevi terapije:

• Korekcija načina ishrane i povećanje fizičke aktivnosti, a ne dostizanje “idealne“ telesne mase
• Redukcija telesne mase
  - kod devojaka koje su završile rastenje
  - postojanje sekundarnih komplikacija
• Održavanje telesne mase
  - kod devojaka koje još rastu
  - kod svih dečaka u periodu brzog rastenja

Gojaznost - osnovni principi terapija

• Ishrana:
  - metodične, postepene i dugoročne izmene u ishrani, a ne ponavljanje kratkoročne „stroge dijete“
  - uravnotežena hipokalorijska ishrana
• Fizička aktivnost
• Psihološka potpora

Zdravo hranjenje podrazumeva rukovođenje principima pravilne ishrane, odnosno pridržavanje pravila koje nam daje nutritivna piramida: Bazu piramide čine razne vrste žita, proizvodi od žita i brašna. Ova grupa namirnica treba da obezbedi 40 % od ukupne energetske vrednosti namirnica. Pri izboru namirnica prednost dati crnom hlebu i proizvodima od crnog brašna kako bi se povećao unos biljnih vlakana. Smanjiti unos testenina. Nešto uži deo piramide čine povrće i voće koji treba da obezbede oko 35 % od ukupne energetske vrednosti. Od toga na voće otpada 17 % energije, a na povrće 18 %. Pri odabiru namirnica voditi računa da je češće zastupljeno sočno voće i povrće, a u mnogo manjoj količini voće bogato mastima (lešnici, bademi, orasi) i skrobno povrće (krompir); Još uži deo piramide čine meso i proizvodi od mesa, mleko i mlečni proizvodi. Svaka od ovih grupa namirnica treba da je zastupljena sa po 10 %. Prednost uvek dati mršavim vrstama mesa (belo živinsko meso, teletina, riba, junetina). Odabirati obrano mleko i mlečne proizvode sa manjim procentom masti; Najuži deo piramide predstavljaju masti, ulja i šećeri. Njih treba jesti u najmanjim količinama koje ce obezbediti 5 % ukupnog energetskog unosa.

PRAKTIČNI SAVETI

• Voditi računa o pripremi hrane (kuvanje, pečenje na teflonu, roštilju, uz minimalnu količinu masnoće, izbegavati pohovanje, prženje); Ukupnu količinu hrane rasporediti na više obroka tako da razmak ne bude veći od 5 niti manji od 3 h. Najbolje je da postoje 3 glavna obroka i dve užine; Ograničiti unos soli samo na pripremu hrane, ne dosoljavati gotovo jelo, salate; Obratiti se stručnjaku za pravilnu ishranu koji će vam dati stručna i praktična uputstva o zdravom hranjenju, odrediti BMI koji će pacijent održavati (uzimajući u obzir eventualni komorbiditet).
• Kreirati ravnotežu između unetih i potrošenih kalorija kroz fizičku aktivnost; nastojati da promenite loše navike u ponašanju vezanih za ishranu.

Preporuke za prevenciju gojaznosti kod dece

1. Prevalenca gojaznosti u pedijatriji je povećana, jasno je povezana sa određenim oboljenjima i brzo se povećava
2. Prevencija gojaznosti je kritično određena posledicama po zdravlje u odraslom dobu
3. Prepoznavanje genetskih, faktora sredine ili kombinacije faktora rizika za gojaznost kod dece
4. Rano prepoznavanje pojave gojaznosti na osnovu procene BMI
5. Edukacija porodice da prepozna važnost fizičke aktivnosti i pravilne ishrane za zdravlje njihove dece
6. Prepoznavanje značaja promena u količini unete hrane
7. Promocija redovne fizičke aktivnosti od strane porodice, škole i medija.
8. Optimalna prevencija je kombinacija dijete i fizičke aktivnosti

VIZIJA ZDRAVLJA

• Identifikacija porodica sa rizikom na osnovu porodične anamneze porođajne težine deteta ili socioekonomskih činilaca
• Određivanje indeksa telesne mase (BMI) jednom godišnje za svu decu i adolescente
• Podrška i promocija dojenja.
• Edukacija roditelja da promovišu zdrav način ishrane.
• Ograničavanje gledanja televizije i video igara na 2 h dnevno
• Prepoznavanje i praćenje oboljenja koja su udružena sa gojaznošću.